Nakit može da potamni, izgubi sjaj ili promeni boju mnogo brže nego što očekujete, a razlog nije uvek loš kvalitet.
Na izgled nakita direktno utiču materijal, završna obrada, znoj, vlaga, parfemi, kozmetika i način održavanja. Srebro, pozlaćeni nakit i hirurški čelik ne reaguju isto na svakodnevno nošenje, pa pravi izbor materijala može znatno da smanji potrebu za čišćenjem i poliranjem.
Govorićemo o tome koji materijal najduže ostaje sjajan i kako možete sprečiti tamnjenje.
Koji materijali najduže ostaju sjajni?
Koliko će nakit dugo zadržati prvobitni sjaj zavisi od osnovnog materijala, sastava legure, završne obrade i načina na koji se komad nosi.
Hirurški čelik
Nakit od hirurškog čelika je jedan od najčešćih izbora, posebno od kada je znanje o otpornosti ovog materijala postalo opštepoznato. Dobro podnosi kontakt sa vlagom i otporan je na koroziju, pa uglavnom zahteva manje pažnje i poliranja od srebra.
Posebno je pogodan za osobe koje ne žele zahtevnu rutinu održavanja. Dovoljno je povremeno ukloniti tragove znoja, masnoće i kozmetike kako bi površina ostala uredna i sjajna.
Pozlaćeni nakit
Sjaj pozlaćenog nakita u velikoj meri zavisi od očuvanosti završnog sloja. Dok je pozlata neoštećena, komad može dugo zadržati atraktivan izgled, ali taj sloj nije trajan na isti način kao puno zlato. Debljina pozlate može značajno da se razlikuje.
Na primer, američke smernice za označavanje nakita razlikuju standardnu elektrolitičku pozlatu, sa najmanje 0,175 mikrona ekvivalenta čistog zlata, od „teške“ elektrolitičke pozlate, kod koje je minimalna debljina 2,5 mikrona.
To pokazuje zašto dva pozlaćena komada sličnog izgleda ne moraju imati jednako izdržljiv završni sloj.
Najveći uticaj na njegovo trošenje imaju uslovi svakodnevnog nošenja. Posebnu pažnju treba obratiti na kontakt sa:
- znojem i vlagom;
- hlorisanom vodom;
- parfemima i kozmetičkim proizvodima;
- čestim mehaničkim trenjem.
Što je komad manje izložen ovim uticajima, veća je verovatnoća da će pozlata duže sačuvati boju i sjaj.
Pozlaćeni hirurški čelik
Kombinacija hirurškog čelika i pozlate spaja otporniju metalnu osnovu sa izgledom zlatnog nakita.
Upravo je osnovni materijal jedna od glavnih prednosti, jer hirurški čelik dobro podnosi svakodnevnu upotrebu i otporan je na koroziju.
View this post on Instagram
Ipak, spoljašnji izgled i dalje zavisi od pozlate. Bez obzira na otpornost čelika ispod nje, završni sloj može postepeno da se istroši ako je često izložen trenju, znoju, hloru, parfemima ili agresivnim sredstvima.
Zato ovaj tip nakita može biti praktičan kompromis, ali ne treba očekivati da će se pozlata ponašati kao puno zlato.
Zlato
Kada je reč o hemijskoj stabilnosti, zlato ima veoma dobre osobine. Ipak, ponašanje konkretnog komada nakita ne zavisi samo od prisustva zlata, već i od njegove finoće i metala sa kojima je legirano.
Čisto zlato je veoma otporno na promene, ali je istovremeno mekano, zbog čega se za izradu nakita uglavnom koriste legure.
Njihov sastav može uticati na nekoliko važnih karakteristika:
- tvrdoću i otpornost na svakodnevno habanje;
- konačnu nijansu nakita;
- ponašanje površine tokom dugotrajnog nošenja.
Zato dva zlatna komada različite finoće ili sastava ne moraju imati iste osobine ni zahtevati potpuno isti način održavanja.
Rodijumirano srebro
Dodatni sloj rodijuma može znatno da promeni način na koji se srebrni nakit ponaša u kontaktu sa okruženjem.
On predstavlja zaštitnu barijeru između srebrne osnove i spoljašnjih uticaja, pa vidljivo tamnjenje može biti znatno usporeno.
Ta zaštita, međutim, nije neograničena. Rodijum je površinski sloj i vremenom može da se istanji, posebno na mestima koja su stalno izložena trenju. Zato prsten koji se nosi svakog dana može ranije pokazati tragove habanja od minđuša ili ogrlice koje imaju manje kontakta sa drugim površinama.
Zašto srebro i pozlaćeni nakit menjaju boju?
Oznaka 925 znači da na 1.000 delova legure najmanje 925 čini srebro, odnosno 92,5%, dok preostalih 7,5% čine drugi metali, najčešće bakar.
Upravo zbog tog sastava promene na površini ne moraju biti povezane samo sa srebrom. U određenim uslovima mogu nastati i jedinjenja bakra, što dodatno utiče na nijansu i izgled nakita.
Veliku ulogu ima i mesto na kojem se komad nosi. Prstenje i narukvice stalno su u kontaktu sa kožom, vodom, kremama, sredstvima za pranje i različitim površinama, pa su izloženi većem trenju. Minđuše su najčešće manje opterećene takvim uticajima, zbog čega promene mogu biti sporije.
Kod pozlaćenih komada problem nije isti kao kod srebra. Tu je ključno stanje tankog sloja zlata koji prekriva osnovni metal. Vremenom taj sloj može da se istanji ili istroši, naročito na mestima koja se često dodiruju, trljaju ili dolaze u kontakt sa kožom.
Neki spoljašnji uticaji posebno mogu ubrzati promenu izgleda pozlaćenog nakita:
- hlor može negativno uticati na završni sloj;
- znoj povećava izloženost vlazi i različitim jedinjenjima sa kože;
- parfemi i kozmetika ostavljaju naslage i mogu uticati na površinu;
- stalno trenje postepeno mehanički troši pozlatu.
Kako sprečiti tamnjenje nakita?
Na brzinu kojom nakit gubi sjaj može značajno da se utiče načinom čuvanja i svakodnevnim navikama.
Potpuno sprečavanje svih promena nije uvek moguće, ali se pravilnom negom njihova pojava može znatno usporiti.
Uticaj vlage nije samo teorijski. U smernicama za konzervaciju srebra preporučuju se suvi uslovi sa relativnom vlažnošću ispod 50%, jer se pri višoj vlažnosti, uz istu količinu sumpornih gasova u vazduhu, tamnjenje ubrzava.
U kutiju se može dodati i kesica silikagela, naročito ako je prostorija vlažna. Ona pomaže u upijanju viška vlage i tako doprinosi stabilnijim uslovima čuvanja.
Redosled nanošenja kozmetike takođe može napraviti razliku. Nakit je bolje staviti tek kada se krema, losion ili drugi proizvod osuši na koži. Treba sačekati minut ili dva nakon nanošenja. Parfem bi takođe trebalo naneti pre stavljanja nakita, umesto direktno na njegovu površinu.
Način čišćenja treba prilagoditi materijalu. Srebro se može povremeno polirati odgovarajućom mekom krpicom kako bi se uklonio površinski sloj koji umanjuje sjaj.
Česta pitanja
Zaključak
Tamnjenje nakita je prirodan proces koji zavisi od vrste metala, završne obrade i uslova u kojima se nakit nosi i čuva. Srebro može reagovati sa jedinjenjima sumpora i vremenom promeniti boju, dok se kod pozlaćenog nakita najveća pažnja mora posvetiti očuvanju završnog sloja koji se postepeno troši.
Ako je prioritet jednostavno održavanje i veća otpornost na svakodnevne spoljne uticaje, hirurški čelik predstavlja praktičan izbor.
Rodijumirano srebro i pozlaćeni komadi takođe mogu dugo zadržati atraktivan izgled, ali zahtevaju pažljivije nošenje.